Friday, 23 February 2018

Zoran Petrović - Bulevar greha



Bol nekad zna da se poigra sa nama samima i stvoru iluziju u koju se uvučemo i napravimo od nje sliku našeg života bas onakav kakav želimo da bude. Nestvarno stvarna slika postane deo nas i podižući nas u nebesa lagano ubija realnost u nama.
Ovo pišem pod utiskom kraja knjige, ali do kraja ima mnogoooo da se kaže.
Ponekad (bilo bi previše da kažem gotovo uvek) žensko može biti itekako kučka prema muškom svetu i stvarima koje nam ne idu od ruke. To kad kaže neko žensko (u ovom slučaju ja) ima itekakvu težinu.
Knjigu sam u startu mogla da skratim za jedno 30-40 stranica, po meni bespotrebnih stranica na početku koje su me udavile. Naravno da je prevagnula želja za čitanjem i ono moje da svakoj priči treba dati šansu ma koliko se gušite u njoj. 

Uvod u život i upoznavanje nas sa Zoranovim ranim životom je palo u vodu kad je zaratio sam sa sobom. Uvek me je faciniralo to unutrašnje čavrljanje u našoj glavi koje nema veze sa nama samima, a opet bez njih smo niko.Ta "Centralna dvorana" kako je Zoran nazvao svoje središte u glavi nekome je više u prvom planu i dominantnije i neko više obraća pažnju na nju i sav onaj film koji se odvija u samom središtu.
Razum koji dovikuje kad god je "klizavo", Radoznalost i Sumnja koji vezuju ruku jedno drugom, Opsesija koja likuje, dok je Optimizam prati u stopu. Tu smo negde mogli da vidimo i Strast koja osvaja Požudu. Naravno da su tu Sreća i Zadovoljstvo na jednoj strani ove dvorane dok na drugoj strani vrebaju iza ćoška Bes i Ljutnja a dvoranu napuštaju Tuga, Strah i njihova deca Nesigurnost i Nemir. Iz suprotnog kraja Poštenje, Pristojnost, Empatija, Dobrota vode svoj razgovor ne obraćajući pažnju na Neumerenost, Lenjost i naravno Strpljenje. U zavisnosti od situacije u kojoj se njihov nadležni nalazio, dvoranom su odjekivali raznorazni razgovori, zadirkivanja i prepucavanja. Mali roj misli uzrokovali su čitav rat svih tih njegovih podstanara u svesti. Da li je nešto najgore od svega kad Ljubav preovlada i pobedi Razum i onda Ludilo preuzme ulogu, glavnu ulogu. Uz to na drugoj strani realnosti ljubavni život Zorana je prešao u horor. Pitajući se koje je Ludilo Ane, žene koju voli, njegovo Ludilo je pobedilo svaku normalnu misao i svaki normalan segment njegovog života. Žena koja ga omađijala svojim dodirom, mirisom i bez koje više nije mogao je zauzela njegov život i upravljala njime kao sa marionetom. Da li je ovo ljubavna priča ili tragično ljubavna priča do samog kraja se smenjivalo pitanje u meni. Prvo ona mi je bila kučka koja sedi na dve stolice nemoćna da odluči, totalno psihički rastrojena osoba koja je uspela da zezne jos jedan život. Drugo on je bio toliko sjeban bez nje da prosto nisam verovala da mu nema spasa, nisam mogla ni da zamislim da njegova centralna dvorana nije mogla da povrati uticaj nad njegovim životom.  

U jednom delu knjige je savršeno opisana potreba za onim najgorim zlom, drogom. Mogu slobodno da kažem da je njegova ljubav bila njegova droga i taj opis koji je bacio na sred knjige opisuje njegovo stanje.

"Počinje bezazleno, skroz. Vidiš samo vožnju, postoji samo jedan smer, na gore. A onda na gore krene nagore i krene na dole. Puca te, kako klinci danas kažu, teška depra, i ideš po još, pa sve tako u krug. Onda u nekom momentu shvatiš da ne ideš po još svojom voljom. Noge idu same, jer moraš." 

Opsesija nakon ove priče otplesa najlepši ples u dvorani. Zoran je želeo da oseća svaki najfiniji detalj te njegove Ljubavi pa makar mu bol cepala atome duše. Nigde u knjizi nije manjkao opis njegove psihe, njegove unutrašnje borbe, nije falio nijedan detalj opisa te borbe i to je bilo ono sto je po meni zaokružilo knjigu i samu priču.

Na kraju da se vratimo na početak moje priče, u moru kiša i sunca naizmenično, u moru tuge, patnje, boli, smeha, leptirića i duševnog plesa vraćamo se na Bol. U nizu događaja koji su se izdešavali kao kruna cele priče i sam završetak ljubavi pobedila je Bol koja je sebi sašila najlepšu haljinu satkanu od svih tih sitnih niti njegovih želja, nadanja, osmeha i onoga što bi ga činilo srećnim. Bio je kao oronula stena u moru snova koji su ostali nedosanjani.

Sam završetak sna svim ljudima koji prođu kroz golgotu duše deluje kao bljesak u mraku. U njegovoj Dvorani svesti mislim da su na kraju svi njegovi delovi svesti i podsvesti bili posvađani na krv i nož, i mogla sam jasno da u sebi stvorim sliku kako se jedan po jedan povlače u svoje odaje,mogla sam da čujem škljocanje tih brava a u sred dvorane da osetim bol same Boli.
Boli li buđenje iz svega toga više od same Boli u našoj svesti zavisi od same osobe. Što se tiče Zorana u ovoj priči nakon velikih visina u kojima je sam sebe digao, pad je morao da bude baš to, PAD.

Thursday, 22 February 2018

Rumena Bužarovska - Moj muž


Izdavač - BOOKA

''Šta god da sam rekla, bilo je pogrešno. Zato sam ćutala.''

11 kratkih priča različitih žena iz prvog lica, njihovi odnosi sa muževima, decom, roditeljima...
Svaka priča je potresna i teška na svoj način, svaka govori o tome šta se događa kada su odnosi poremećeni i kada su želje žena zatrpane ''moranjima'' ostatka sveta, uključujući i one najbliže.

'' ''Da li si primetila da su svi veliki umetnici muškarci?'', rekao mi je.
Palo mi je to u oči i ranije, i osećala sam to kao nekakvu bolnu tačku. Razočarano sam odgovorila potvrdno.
''Šta misliš, zašto je to tako?''
Počela sam da razmišljam. Nisam mogla odmah da sročim to što bih mu sada rafalno sasula u lice: da žene nikada nisu imale uslove da budu kretivne. Da im to jednostvno nije bilo dopušteno, jer su po ceo dan ostajale kod kuće i brisale govna s dečjih guzica, kao što sam ja radila dok je on šetao po konferencijama u Kini, Africi, Evropi i dobijao inspiraciju.
''Pa...'', zamucala sam., zbog čega se sad mnogo kajem.
''To je zato što su muškarci duh, a žene su telo. Muškarci su kreativni, žene su praktične. Muškarci gledaju uvis, žene gledaju dole. Žene ne mogu da budu umetnici, to nije svojstveno njihovoj prirodi.''

U 21. veku, žene i dalje uče da gledaju dole, da trpe, da ćute, jer tako treba.
Sve te pesnike, ginekologe, policajce, lekare, ambasadore i bitange je neko slagao da su jači pol i da im žene služe samo za jedno - da im izrađaju decu.
Niko te žene ne pita da li zaista tu decu žele, da li žele brak ili slobodu zauvek... jer društvo ne prihvata različitosti. Posebno ne na Balkanu.

''Moj muž retko gubi kontrolu i ponašnje mu je konzistentno: kao što bi rekle moje drugarice, ''pružio mi je ogromnu podršku'' i ja sam ''jako srećna žena.''.''

A kada dođe dete, čudo je ako taj muškarac, koji mu je otac, takođe učestvuje u odrastanju i svim obavezama koje dolaze sa tim. Još je veće čudo ako kuva. Pa se svi time oduševljavaju kao da sve to nije najnormalnija stvar.

''Jedan dan im posvećujemo pažnju, plaćamo im piće i dajemo cveće, a drugim danima su žene robovi. Samo ovakvo ponašanje podrazumeva nejednakost, što se kosi sa prvobitnim konceptom Osmog marta.''

Feministkinje su za takve ljude srž zla i svega što ne valja, jer maminim sinovima ruše iluziju da im je žena obična služavka, dok onima koji šapuću svojim ćerkama ''Ćuti, dobro je, samo nek' traje, ćuti zbog ljudi/dece/da ne pukne bruka.'' ruši ceo sistem pogrešnog vaspitanja tih jadnih žena odraslih u zaostalim sredinima.

“Ama, evo, na primer vas dvoje. Usmrdeli ste se u tim vašim brakovima i sad svakoga pokušavate da ugurate u svoju smrdljuvu čorbu. Bavite se samo tuđim privatnim životima i solite pamet o moralu i o deci, a sigurno se trpate svima iza leđa.”

Knjigu sam slučajno primetila na FB stranici Izdavačke kuće Booka zbog odlomka koji ću citirati na kraju recenzije, toliko mi je bio bolestan, da sam istog momenta stavila knjigu na spisak za kupovinu...
Čim sam je kupila, pročitala sam za par sati i oduševila se.
Da, obuzimao me je bes tokom čitanja svake priče, ali svaka ta priča nosi poruku koliko je važno boriti se protiv ovakvih stvari jer muškarci, poput ovih opisanih u knjizi lome žene. Guše im svaku želju, svaku nadu, svaki san i time ih čine svojim robovima.

''Tajne znaju da te izjedu iznutra.''

Zato, lepe moje, ako imate onog koji ne može pelenu detetu da promeni, koji ne uzima usisivač, koji ne želi da kuva... razmislite dobro da li zaslužujete to ili daleko bolje od toga.
Jer ja mislim da svaka žena treba pored sebe da ima muškarca sa kojim deli sve kućne poslove, koji joj je oslonac, podrška i koji je voli.
Oni koji ne spadaju u tu grupu su za maminu suknju i ništa više od toga.
I nemojte da ćutite. Nikada i nikome, jer je to posao za kukavice, a kukavice nikada ništa postigle nisu jer se nisu ni borile.

''... ali on je čovek od navike, kao što sam rekla, čovek koji neće da menja stvari, čovek koji se pravi da je sve isto kao što je bilo pre.''

5 zvezdica i jedan od favorita godine.

''Pitala sam se koliko ja u stvari volim svog brata. Kada se
razbolela moja majka, još i pre nego što smo joj rekli da će je
rak ubiti, otišla sam u banku i podigla sve pare koje je imala
na računu. Kada je otišla u bolnicu, uzela sam sav nakit koji
sam našla u sefu i istopila ga. Kad je moj brat zatražio pare
na zajam zato što su i on i njegova žena ostali bez posla, rekla
sam mu da nemam, a posle dva meseca kupili smo nova
kola, koja su nam bila potrebna. A kad je moj brat bio beba,
pretvarala sam se da ga volim da bi me ostavili nasamo s
njim. I onda sam ga stavila na vrelu peć. Počeo je da se dere
kad mu je vrelina opekla leđa. Dok smo zajedno rasli, pokazivao
mi je ožiljak da me podseti koliko sam zla. ''

Ivan Tokin - Pas


Izdavač - ARETE

“Ima toliko ljudi koji se ponašaju bezobzirno na razne načine, a sad ja što sam pristojan gospodin ali sam pas, nisam dobrodošao. Stvarno skandal i neviđeno licemerje. U stvari standardno ljudsko ponašanje.”

Ova knjiga nije obična.
Neobična je i divna.
U ovoj knjizi vam svoj život i svoje dileme kao i srećne i tužne momente prepričava pas.

“Ja mislim da moraš da budeš malouman da bi te matorog radovalo kad pukne petarda.”

Pas je plemenito stvorenje, čistog srca, ostavljeno i napušteno još kao štene da ugine u mukama. Život mu prvo spašava mačka koja ga je hranila zajedno sa svojim mačićima. A onda jednog dana sasvim slučajno nailazi na Žileta, i tu prava avantura počinje.

“Ti nisi moj pas, ti si moj najbolji drug, i to obojica od početka znamo. Ti si car, i treba da živiš kao car, onako kako ti misliš da treba.”

Pas sada ima svoju porodicu, neozbiljnog Žileta, njegovu ozbiljnu ženu Anči, i malu Dunju koja je uvek spremna za nestašluke i koju ovaj pas posebno voli. Žive u stanu, međutim Pas redovno prošeta Beogradom, zavodi, upada u neke zeznute situacije iz kojih se uvek nekim čudom iščupa; a opet tako upoznaje i ostale pse sa teškim sudbinama i pun je razumevanja.

“… ovaj što cvili je bio veliki car od psa, sa velikim srcem koje je sada plakalo. A kad tako veliko srce plače to kao da nekako zgusne prostor, pa se teško krećeš, teško mrdneš telo, kao da sve oko tebe nije vazduh, nego njegove guste suze.”

Pas ume da voli, onako čisto i neiskvareno kako to samo životinje znaju. On uživa u slobodi, onako kako smo mi ljudi zaboravili. On ume da podeli svoju hranu, dok ljudi ni to više ne rade. On nas uči i življenju punim plućima, o tome kako je materijalno nebitno i kako jedno kvalilitetno maženje može da nam ispuni srce srećom više od bilo kakve kupljene gluposti.

“Zima je vreme za primirje, ako se radi o dostojanstvenom svetu. Pa koji je to fazon da se ne puštaju psi u zgrade? Šta smeta da se prespava na nekom otiraču? Pseći život je isto život, još jedna duša na planeti. Ako imate neko ćebe koje vam ne treba, bacite ga negde, pored nekog drveta, u neki ćošak, negde gde ne smeta, i neka pseća duša će ga naći, i to će joj spasiti život, da imate preko leta s kime da se preganjate.”

Ovo je priča sreći koja je putovanje, a ne cilj. O tome kako smo zaboravili sve što je važno, dok se životinje uprkos vremenu tih kvaliteta drže.

“Ako preletiš ceo put ili jurcaš uz pomoć bilo čega i stigneš, samo si stigao, što je tužno. Jesi putovao, ali što se mene tiče, bolje da nisi ni mrdao. Najtužnije je što kod takvih putovanja skoro uvek stižeš tamo kuda si krenuo, a to bi valjda svakom trebalo da bude dosadno, ali eto, ljudima nije.”

5 zvezdica i moj favorit života.
Jer volim pse, to su najdivnija bića.
Da mogu da biram u ovom suludom vremenu, okružila bih se samo psima i mačkama, ma i tigrovima ako treba, samo bih ljude proterala što dalje od sebe.
Ili kako reče jedan moj prijatelj: Penzionisaću se u četrdestoj, hoću iz inata, ogradiću onaj tamo plac, zasaditi drveće, napraviti sebi mali kućerak, imaću pse, mnogo njih i mačke. Ljudima će ulaz buti zabranjen jer mi ih je dosta. I biću konačno srećan.
Tako neka filizofija života.

“A ako nekog spasete sa ulice ove zime, ako ga primite u kuću, ako počne da živi sa vama, redefinisaće vam se pojmovi zahvalnosti i odanosti. Shvatićete da za ljubav nisu potrebne reči, da su dovoljni pogledi, pokreti, uzdasi ili obično njuškanje. Možda ćete nekog zavoleti zbog načina na koji njuška dinstanu piletinu, to se nikad ne zna.
Uzmite nekog smrznutog psa u kuću, bar dok ne prođe zima, da vam pomogne da se snađete u ovom bezdušnom svetu.”

Preporuka svim pravim ljubiteljima ovih divnih stvorenja, trk po ovu knjigu, zagrejaće vam srce. 💕

“I ja sam dobio život kao i vi, i ja volim da živim. Ja nemam materijalnu imovinu i ne umem da govorim vašim jezikom ali tužan je i siromašan svet u kome su to nedostaci. Koji je to legitiman argument da me ostavite? Što čamdžija ne prima pse? Što ne umem da napravim čamac? A je l’ znate koliko sam spremam da plivam da spasem nekog od vas? Je l’ znate? Spreman sam da crknem plivajući za vama. Je l’ to dovoljno dobro? Je l’ to bolje nego da umem da napravim čamac?Osim toga, je l’ vi znate nekoga, osim poneke majke, ko će da vas voli i kad to niste zaslužili? Ne znate, normalno da ne znate. E, pa ja vas volim i sad kad u proseku ne zaslužujete.”

Džek Čeng - Vidimo se u kosmosu


Izdavač - DERETA IZDAVAŠTVO

“Ne dozvoli da ti drugi sole pamet o tome šta je moguće.” 

Aleks ima jedanaest godina (bar trinaest po odgovornosti) i njegova najveća želja je da lansira u svemir svoj zlatni ipod kako bi druga bića saznala nešto više o Zemlji kada ga pronađu. Živi sa majkom, koja ponekad odluta na par sati, i ima starijeg brata koji ne živi sa njima. Takođe ima i psa, Karla Segana koji je dobio ime po njegovom omiljenom astronomu.

“Obično ovde dolazim noću, te sam na taj način bliži zvezdama, iako sam bliži samo za jedan sprat.”

Jednog dana Aleks će se sa Karlom Seganom zaputiti da ostvari svoju misiju lansiranja ipoda, i na tom putu od Rokvjua, preko Novog Meksika, pa sve do Las Vegasa i Los Anđelesa, upoznaće ljude istih interesovanja kao i svoju polusestru za koju nije ni znao da postoji.

“Ponekad oblaci u mojoj glavi postanu veliki i sivi i uzburkani, a onda mi krene uragan iz očiju.”

A zašto njegova majka luta, ko je i kakav je zaista bio njegov otac, saznajemo na kraju knjige.

“Znam da postoji sledeći put, ali je moja krivica što nije uspelo ovaj put.”

Očekivala sam mnogo više jer volim Deretinu “ciglastu” ediciju, ali sam se razočarala. Dečak od 11 godina koji se u pojedinim momentima ponaša kao da ima bar 30 (večita boljka YA knjiga).
Sa Aleksom se nisam povezala, kao ni sa drugim likovima. Cela priča je bila uglavnom dosadna.

“Jeste li ikada izgubili nekoga koga volite? Jeste li ga ponovo našli? Kako ste to učinili?”

Nekoliko stvari je ostalo nedorečeno i nikad ne saznajemo šta se dogodilo u pojedinim situacijama, kao ni sa dečakom kog Aleks na početku knjige upoznaje kada krene vozom od kuće.

“Aleks: Koja je razlika između prave i neprave ljubavi? Kako znaš da je tada bila prava? Kako možeš da proceniš?
Tera: To je nešto što osećaš duboko u sebi. Jednostavno znaš da je to - to kada osetiš. Teško je opisati.”

Mislim da ću stvarno morati da napravim pauzu bar dva-tri meseca sa čitanjem ovog žanra. Izdavači kod nas ga previše forsiraju i sad već dolazi do zasićenja jer sve knjige negde liče jedna na drugu.

“Prava ljubav podrazumeva žrtvovanje, ali dobru vrstu žrtvovanja, to ima veze sa odustajanjem od nečega da bi se dobilo nešto drugo, još veće.”

2,5 zvezdice i to jedva. Dok sam čitala pojedine delove, razmišljala sam da zalepim jednu zvezdicu.

“Dakle, Zemlja umire zbog stvari koje smo joj učinili, zar ne? Zbog stvari koje su ljudi učinili. I mi NASTAVLJAMO da je povređujemo, šume nestaju, a nivo okeana se diže i životinje izumiru i možda zato moramo da kolonizujemo Mars. Moramo da ostavimo Zemlju, da bi Zemlji ponovo bilo bolje.”

Wednesday, 14 February 2018

COVER REVEAL: Vlad by K. Webster & Ker Dukey


Happy #CoverReveal for Vlad by Ker Dukey and K Webster!

Add to Goodreads: http://bit.ly/2njyAXE
 
Synopsis
The Vasiliev name is a powerful one.
We rule with an iron fist and we do it well.
Being the eldest, I am Father’s best hope at keeping us at the top of the food chain.

Everything I do has purpose.
Everything I do has reason.
Until her.

I play my games thinking several moves ahead.
Power. Power. Power.
Until her.

The next move requires I marry and soon.
This will strengthen us and secure our position.
But I am not to marry her.

I am to wed the eldest Volkov.
Problem is, her younger sister is the one who awakens my dead heart.
It is her I want in my bed and by my side forever.
Her. Her. Her.

In this game, though, it’s not about what I want.
But maybe it can be about what she wants.

I am Vlad.
Vile. Vicious. Villainous. Vasiliev.
And I will win eventually.
 
 
About the Authors

About Ker:
My books all tend to be darker romance, edge of you seat, angst filled reads. My advice to my readers when starting one of my titles...prepare for the unexpected.

I have always had a passion for storytelling, whether it be through lyrics or bed time stories with my sisters growing up.

My mum would always have a book in her hand when I was young and passed on her love for reading, inspiring me to venture into writing my own. I tend to have a darker edge to my writing. Not all love stories are made from light; some are created in darkness but are just as powerful and worth telling.

When I'm not lost in the world of characters I love spending time with my family. I'm a mum and that comes first in my life but when I do get down time I love attending music concerts or reading events with my younger sister.


About K:
K Webster is the author of dozens romance books in many different genres including contemporary romance, historical romance, paranormal romance, and erotic romance. When not spending time with her husband of twelve years and two adorable children, she’s active on social media connecting with her readers.

Her other passions besides writing include reading and graphic design. K can always be found in front of her computer chasing her next idea and taking action. She looks forward to the day when she will see one of her titles on the big screen.

 
 
Enter to #win a $20 Amazon Gift Card!